-
Шайтанат бешинчи китоб, Азозил дўкони
Тоҳир Малик,Дунё яралибдики, эзгулик ва ёвузлик мудом инсониятни курашга чорлаб келади.
-
Тўхтатинг самалиётни, тушуб қоламан
Эфраим Севела,Эфраим Севелов- собиқ шўро ёзувчиси, лекин умрининг сўнгги йиллари Америка Қўшма Штатларида ва Исроилда кечган.
-
Qora ko`zlar
P. Qodirov,"Qora ko`zlar" olis qishloq va undagi orqada qolgan xo'jalik hayotini roman ko'zgusiga solib korsatdi.
-
Уч оғайни
Эрих Мария Ремарк,Ўзбек тилида илк бор чоп этилаётган ушбу асар биринчи жаҳон урушидан сўнг Германияда юзага келган ижтимоий муҳит билан тасвирланган.
-
Qisasi Rabg'uziy
Nosiruddin Burhonuddin Rabg'uziy,Rabg'uziyning bu asari turkiy tilda yaratilgan ilk asarlardan.
-
-
-
Саодат қўрғони
Тоҳир Рўзиев,Китобда оила, унинг маъсулиятли, инсон ва жамият олдидаги вазифалари, шрни каби масалалар акс эттирилган.
-
Хоксор майса
Ўткир Раҳмат,Ўткир Раҳматнинг янги шуърий китоби -инсон қалбидаги туйғулар шу билан бирга, чинакам одамийлик ҳақида.
-
O'tmishdan ertaklar
Abdulla Qahhor,O'tmishdan ertaklar - o'zbek adabiyotining zabardast vakili bo'lgan Abdulla Qahhor ijodiy merosida muhim o'rin tutadi.
-
Денгиз сирлари
Михаил Роенфельд,Унинг "Денгиз сирлари" қиссаси жасоратли денгизчиларнинг кема ҳалокатидан кейин бошидан ўтказган саргузаштлари тўғрисида.
-
Сайланма
Шавкат Раҳмон,"Сайланма"-оташнафас ҳам миллатпарвар шоиримиз, марҳум Шавкат Раҳмон (1950-1996) нинг ҳаётлик чоғида ўз қўли билан тартиб бериб кетган энг сўнгги китобдир.
-
Эссизгина ёшлигим
Эрих Мария,Мазкур асарда биринчи жахон уруши ўз домига тортган ўспиринлар образи орқали уруш даҳшатларини бошидан кечирган кечирган бир авлодни аянчли қисмати алс эттирилган.
-
-
Shohruh va Gavharshod
Pirimqul Qodirov,Asarning to'liq variyanti "Ona lochin vidosi" nomi bilan chop etilgan.
-
-
Dil amri
Sharof Rashidov,Dil amri qissasi yoshlarimizni vatanparvar ruhida tarbiyalash ishiga xizmat qiladigan nodir asardir.
-
Али Қамбар
Муҳаммадали Қамбар,Ушбу мажмуа шоирнинг чорак асрлик ижодининг энг сара намуналаридан таркиб топган.
-
-
Парма ибодатхонаси
Стендаль,Стендаль услуби бошқаларга ўхшамайди.Бадиий безаклар билан ифодаланмаган, чуқур фалсафа асосига ҳам қурилмаган.